Do promene je došlo onog trenutka kada su terenski automobili prestali da budu običan radni konj koji je vlasniku omogućavao da stigne do zabačenih krajeva i počeo da nudi luksuz koji se sreće kod putničkih automobila. Dva modela koji su kumovali trendu terenskih automobila su „rendž rover“ i „džip čiroki“. Ova dva automobila su uspela da spoje upotrebljivost i robusnost sa jedne i komfor sa druge strane, tako da je jedna čitava subkultura mogla da počne da se razvija.
Kako je tržište automobila vrlo dinamično, ubrzo je došlo do raščlanjivanja terenskih automobila. Kraj osamdesetih i početak devedesetih godina je obeležila velika rasprostranjenost malih, popularno zvanih gradskih terenaca. Čast izuzecima, ovi automobili su najčešće bili bazirani na mehaničkoj platformi putničkih modela, tako da su bili nedovoljno čvrsti i nesposobni za bilo kakvu ozbiljniju terensku vožnju. Novi vek sa sobom donosi novu modu. U prvi plan se vraćaju veliki terenci. Prostrane kabine ovih automobila su kao poručene za luksuzni smeštaj putnika, dok, sa druge strane, konstruktori nisu morali previše da se obaziru na ograničenje u masi, tako da ovi automobili najčešće imaju mehaniku sposobnu za vožnju po teškim terenima

Po poslednjoj modi

Od nedavno se u ovu klasu terenaca uključila Kija svojim modelom „sorento“. Na test nam je stigao „sorento“ opremljen četvorocilindričnim turbo-dizel motorom zapremine 2,5 litara, i bogatijim od dva nivoa opreme, sa oznakom „EX“. Kijin novi terenac ima klasičnu kombijevsku dvoprostornu karoseriju dužine 4567 mm, širine 1863 mm i visine 1730 mm. Dobru prohodnost garantuje visina poda od zemlje od čitavih 203 mm. Masa automobila spremnog za vožnju iznosi čak preko dve tone.
Sad kad smo se upoznali sa osnovnim tehničkim karakteristikama „sorenta“, malo pažnje obratićemo dizajnu. Karoserija je pravljena po poslednjoj modi koja vlada u ovoj klasi automobila. To znači da je automobil aerodinamičan i poseduje odličnu proporcionalnost i dinamičnost oblika. Istovremeno, zahvaljujući istaknutim detaljima poput branika, ivica oko točkova i maske hladnjaka, „sorento“ je zadržao agresivnost i pojavu koja se očekuje od jednog ozbiljnog terenca. Mnogi će sigurno primetiti da su se  dizajneri možda i previše poneli aktuelnim trendovima u kreiranju, tako da se lako može dogoditi da iz daljine ili „po lošem osvetljenju“ „sorento“ zamenimo za „mercedes M klase“, ili možda „leksus RX 300“. Pretpostavljamo da vam ni jedan vlasnik „kije“ ne bi zamerio zbog ovakve greške, čak naprotiv.
Na početku smo rekli kako zbog velikih dimenzija konstruktori ne moraju previše da paze na masu automobilu. Upravo to je pružilo mogućnost Kiji da „sorento“ naprave po klasičnom principu, sa posebnom nosećom šasijom. Ovakvo rešenje je optimalno za terence, pošto obezbeđuje vanrednu čvrstoću i izdržljivost. Jedini nusprodukt je masa, koja prevazilazi dve tone. Prednji točkovi su nezavisno oslonjeni na dvostruka trougaona ramena sa spiralnim oprugama i hidrauličnim amortizerima. Zadnji točkovi su pričvršćeni za klasičnu krutu osovinu koju vode čak pet uzdužnih i poprečnih ramena. Veliki automobil koče ventilirajući diskovi na sva četiri točka, potpomognuti standardnim ABS uređajem.

Snažan motor

Pod poklopcem motora se nalazi moderni četvorocilindrični turbo-dizel zapremine 2,5 litra, nastao u italijanskoj firmi VM. Mehanički, ovo je vrlo moderan agregat. Ima glavu sa dva bregasta vratila i četiri ventila po cilindru. Punjenje gorivom se vrši pomoću „komonrejl“ sistema sa visokim pritiskom. Ovaj motor sa dugim hodovima klipa, odlikuje relativno velika snaga od 140 „konja“, kao i vrlo upotrebljiv obrtni moment od 316 Nm pri samo 2000 o/min. Motor je postavljen uzdužno u automobil, i pokreće sva četiri točka preko petostepenog manuelnog menjača i sistema sa tri diferencijala. Centralni diferencijal konstantno raspodeljuje snagu motora između prednje i zadnje osovine u odnosu 50:50 procenata. Testirani automobil je imao mogućnost uključenja reduktora pomoću prekidača smeštenog na komandnoj tabli. Izostale su blokade sva tri diferencijala koje bi, nesumnjivo, poboljšale terenske sposobnosti „sorenta“, ali bi takođe uticale na dalje povećanje mase i cene automobila. Kija je smatrala da je ovakav kompromis više nego dovoljan u normalnoj eksploataciji automobila. Kad već pominjemo trakciju, treba reći da „sorento“ dolazi sa vrlo širokim, „balonskim“ pneumaticima 245/70 R 16, čije šare ulivaju poverenje.
Ulazak u automobil donekle otežavaju visoki i široki pragovi, koji su posle svake vožnje po bespuću ostavljali tragove na našim nogavicama. Na prvi pogled, reklo bi se da je kabina „sorenta“ vrlo prostrana, ali u praksi se pokazalo da nije baš u potpunosti tako. Prednja sedišta su prilično tvrda i podešavaju se u svim pravcima pomoću elektromotora. Pokazalo se da nisu dovoljno profilisana, tako da se pri brzom vijuganju, ali i vožnji po nagibima, morate držati za upravljač. Šteta što se upravljač podešava samo po visini, a ne i po dubini. Ovako vozač uvek ima utisak ili da su mu noge zgrčene, ili ruke previše ispružene. Široki centralni tunel u kojem je smešten menjač, centralni diferencijal i kardanska osovina u velikoj meri zauzima prostor, tako da viši vozači moraju da voze skupljenih nogu. Još jednu zamerku smo primetili u gradskoj gužvi. Posle dužeg stajanja sa upaljenim motorom zidovi tunela se prilično zagreju zbog izduvne cevi.
Komandna tabla je pregledna i ergonomična. Sve bitne komande su dobro osvetljene i obeležene, i na dohvat su ruku vozača. Jedino su komande automatskog klima uređaja u početku zadale malo glavobolje našem test timu, ali samo dok se nismo navikli na pomalo neobičan način usmeravanja struje vazduha, koje je rešeno pomoću jednog tastera. Posle svega, bilo je milina uživati u efikasnost rashlađivanja dok je senzor temperature vazduha očitavao usijanje pod limenim krovom: 45,5 stepeni na suncu! Plastika u kabini je prijatna i kvalitetna, tako da smo sa punim pravom negodovali zbog loše izvedenih „drvenih“ lajsni koje služe za ukras na komandnoj tabli i naslonima za ruke na vratima. Plastika od kojih je napravljena je matirana, sa nespretno nacrtanim godovima. Retko ko će se preći i pomisliti da je ukras u „sorentu“ organskog porekla.
Putnici na zadnjoj klupi imaju dovoljno mesta da se opuste samo ako prednja sedišta nisu pomerena unazad do kraja. Inače, automobil je u drugom redu sedišta dovoljno visok i širok za smeštaj tri odrasla putnika.
Oprema sa oznakom „EX“ je kompletna. Na spisku se nalaze automatski klima uređaj, centralna brava, električno pokretani prozori u prednjim i zadnjim vratima, električno kontrolisani spoljni retrovizori, električno pomeranje vozačevog sedišta, zatamnjena stakla, ABS, podešavanje upravljača po visini i deljiva zadnja klupa. Ovom spisku je teško dodati neku bitniju stavku.
Vreme je da ove tehničke podatke proverimo u praksi. Veliki dizelaš pali na prvi okret ključa. Odlično je izolovan od kabine, tako da do putnika dopire samo vrlo blaga, gotovo neizbežna buka izduva. Ni u jednom režimu rada, se ne osećaju vibracije motora. Zbog velike mase automobila, ne dolazi do izražaja eksplozivnost u srednjem području obrtaja koji je karakterističan za većinu turbo dizela.

Automobil ubrzava mirno i ujednačeno. Ako se insistira na ubrzanju do crvenog polja na obrtomeru i čestom menjanju brzina, „sorento“ može da pruži prilično živahne performanse. Ipak, ovom automobilu najviše odgovara smireniji stil vožnje, kada do izražaja dolazi velika elastičnost motora. Tim pre što je ručica menjača pomalo „gumenasta“, tako da nije najprijatnija za baratanje, iako je prilično precizna i laka.
Tokom testa od automobila najčešće tražimo maksimum, tako da potrošnja goriva često bitno premaši fabrički deklarisanu potrošnju gorivu. Tako i „sorento“ nismo previše pazili. Provozali smo se šumom kraj Beograda, a dosta vremena smo proveli i na pesku, što zbog fotografisanja, što zbog želje da utvrdimo limite prijanjanja. Uprkos tome, prosečna potrošnja je bila čak ispod devet litara na 100 km puta, što je zaista odličan rezultat za ovakav automobil.
Kako je „kija sorento“ prilično težak i zbog terenskog porekla u suštini nezgrapan automobil, od njega ne treba očekivati previše uglađene manire u vožnji. Visok centar mase i relativno mekano podešeno ogibljenje dugih hodova jesu direktni krivci za naglašeno ljuljanje i naginjanje karoserije. Kratke neravnine „sorento“ upija suvereno, kao da ne postoje, dok duge neravnine remete rad ogibljenja, tako da se automobil dosta trese, i prenosi na upravljač veliki deo tih vibracija. Ipak, stabilnost na pravcu nikada nije dovedena u pitanje. Prilikom vožnje po krivinama treba imati razuma i respektovati dve tone koje se nalaze pod vašom kontrolom.
Kada se siđe sa asfalta, „sorento“ pokaže svoje pravo lice. Kako smo automobil dobili na test u sred letnje suše, jedini pravi poligon na kojem smo mogli da isprobamo granice prijanjanja bila je pustara Deliblatske peščare. Pokazalo se da široki pneumatici sa naglašenim šarama odlično odgovaraju ovoj podlozi. Bilo je nemoguće zaglaviti automobil u pesku, a tek u ekstremnim situacijama smo morali da uključimo reduktor. Naravno, preveliko ludovanje nije poželjno prilikom vožnje peskom. Ipak, utvrdili smo da je automobil u peščanim krivinama vrlo neutralan. Kada se pretera sa brzinom ili gasom u krivini, počinju da proklizavaju obe osovine odjednom. U teoriji, ovakvo ponašanje je najteže korigovati, ali se u praksi sve rešava odmerenim pritiskom na kočnicu i dodavanjem upravljača.
U rešavanju ogibljenja kao vodeći projektant potpisuje se niko drugi do – Porše! Zato i jeste čudno da „sorento“ ima prilično neuglađen hod na putu za koji bi se reklo da je OK. Jer, točkovi upijaju svaku neravninu, i sve ih prenose direktno na upravljač, što nije prijatno, pogotovo kada put nije perfektan. A, kod nas baš i nisu... Opet, čini se da je i servo-uređaj upravljača prejak, pa ne osećate svu korpulenciju „sorenta“, što bi iskusniji vozači poželeli, posebno pri većim brzinama.
„Kija sorento“ stiže možda sa malim zakašnjenjem na tržište, jer svi veliki igrači već prelaze na sofisticiranije modele terenskih mogućnosti. Možda i grešimo, jer se na „sorento“ čeka i po nekoliko meseci, kod nas i pola godine, jer je proizvodnja - raspodata. Na putu kroz Deliblato susrela nas je grupa momaka koja se vraćala iz Beograda, gde se raspitivala za kupovinu jednog komada istog. Dogovor je bio blizu, dobili smo i dobru cenu, ali je naš junak, ipak, morao nazad u Beograd... Sada ga već možete kupiti kao polovan automobil.

Presuda

Za:
- Motor
- Potrošnja
- Komfor
- Terenske mogućnosti
Protiv:
- „drvo“ u kabini
-  ručica menjača
-  ponašanje na asfaltu
Ocena:
„Kija sorento“ je moderan terenski automobil sa nekoliko nedostataka, uglavnom onih koji se tiču rafinmana i pedigrea, ali prava premija za ono što se može dobiti za novac koji izdvojite. Auto oglase možete pogledati u nastavku